Baba nas stalno meša: problemi sa prepoznavanjem lica

Ljudi imaju neverovatan kapacitet za pamćenje i prepoznavanje lica. Statistika pokazuje da čovek uspešno prepoznaje lica u čak 97.5% slučajeva. Psiholozi posebno zainteresovani za ovu temu su utvrdili da su nam potrebni samo pojedini delovi lica (recimo vrh nosa ili usne, obrve ili oči) da bismo prepoznali o kome je reč. Do sada razvijena tehnologija beleži slabiji uspeh u prepoznavanju lica, mada kruže glasine da Facebook radi na razvijanju novog algoritma koji će biti daleko uspešniji. Algoritmi koji su trenutno u upotrebi se uglavnom oslanjaju na nekoliko referentnih tačaka na licu, tako da ne čudi pojava grešaka prilikom detekcije lica. Zato se s vremena na vreme desi da vas Facebook pogrešno taguje.

Ali hej, i ljudi greše. Dovoljan je sličan oblik lica, ista boja kose ili čak isto počupane obrve, da dođe do greške u prepoznavanju. Sa monozigotnim (jednojajčanim) blizancima je ovo posebno čest slučaj (ima smisla zar ne?). Monozigotni bliznaci zbunjuju čak i tehnologiju kojom raspolaže policija. Jedno istraživanje, koje su sproveli inžinjeri, pokazalo je da sistemi za prepoznavanje lica ne uspevaju da na prihvatljivom nivou razlikuju monozigotne blizance. Ovo je verovatno pomoglo nekim blizancima kriminalcima (o blizancima kriminalcima čitajte ovde).

Ali da li se ikom desilo da gleda u fotografiju i da nije siguran je l' njegov lik na fotografiji ili ne? Ne naravno (osim ako je u pitanju prosopagnosia). Psiholozi kažu da je prepoznavanje sopstvenog lica ključno za osećaj identiteta, kao i za izgradnju i održavanje svesti o sebi, pogotovo svesti o svom fizičkom ja. Da bismo znali ko smo, mi dakle moramo biti u stanju da prepoznamo sopstveno lice. I prepoznajemo ga uspešnije nego bilo koje drugo lice, ma koliko nam ono bilo poznato, blisko ili slično. Tome doprinosi činjenica da je svako lice jedinstveno. Osim ako ste deo monozigotnog blizanačkog para ;)

Prednost u prepoznavanju sopstvenog lica se kod monozigotnih blizanaca gubi. Jednostavnije rečeno - prepoznavanje sopstvenog lica nije brže i uspešnije, ali naravno samo u poređenju sa prepoznavanjem lica svog blizanca. Preliminarna istraživanja su pokazala da blizanci povremeno mešaju sopstveni i lik svog blizanca, a ovo je posebno izraženo kod dece. Istraživanje sprovedeno sa odraslim monozigotnim blizancima dolazi do istih rezultata - blizanci imaju poteškoće u razlikovanju sopstvenog lica od lica svog blizanca. Oni će brže razlikovati sopstveno lice od bilo kog drugog lica, čak i lica koje im je vrlo slično, ali će grešiti kada je to drugo lice lice blizanca.



Sada kada ovo znate, nije vam baš smešno to što vas ona jedna baba uvek meša, zar ne?

To što se prednost u prepoznavanju sopstvenog lica u slučaju blizanaca ne beleži, ne znači da će blizanci uvek grešiti u prepoznavanju sopstvenog lika. Naravno, veća je verovatnoća da do greške dođe ukoliko su blizanci fizički sličniji (jer iako monozigotni, blizanci nisu apsolutno identični).

Poteškoće u razlikovanju sopstvenog lica od lica svog blizanca ne podrazumeva probleme sa razvijanjem svesti o sebi. Blizanci nemaju problema da razlikuju sebe od svog blizanca, jer u njihovom slučaju prepoznavanje lica nije ključni element razvoja identiteta, već to u kojoj meri su usklađeni signali koje pojedinac dobija o sebi, a putem različitih čula.

Dakle budite bez brige blizanci. Ovo nije problem, već samo jedan u nizu zanimljivih fenomena u vezi sa blizancima.



Pratite nas i na društvenim mrežama

   


 
© 2011 MyDay Interactive