Daljina koja (ne) razdvaja

Sigurno ste već čuli priče o blizancima koji su po rođenju razdvojeni, a zatim usvojeni od strane različitih roditelja. Mnoge zemlje nemaju zakone koji uređuju usvajanje blizanaca, pa ovakve situacije nisu retkost. Prema statističkim podacima o usvajanju blizanaca u Švedskoj, oko 50% blizanaca se razdvoji do prve godine života, a čak 80% do pete godine.

Šta ovakve situacije znače za psihologe istraživače? Šta iz njih možemo da saznamo?

Ono što ovakve situacije značajno razlikuje od situacije u kojoj blizanci odrastaju zajedno je odsustvo tzv. deljene sredine (o njoj smo već govorili, više o tome možete pročitati ovde). Dakle, čak i kada su identični blizanci, kada dele 100% genetskog materijala, njihovi uslovi življenja, socijalizacija i okruženje su potpuno različiti. Hoće li onda blizanci odrasti u potpuno različite ljude ili će ipak imati nešto zajedničko?

Jedno od najranijih istraživanja na ovu temu, publikovano davne 1937., nastojalo je da kroz niz statističkih analiza pokaže u kojoj meri su blizanci slični ako su odrastali odvojeno. Ovo istraživanje tvrdi da na fizičke karakteristike najmanje utiče sredina (što vas sigurno ne iznenađuje), ali i da je uticaj različite sredine veći kada su u pitanju sposobnosti i postignuće, a najviše kada su u pitanju ličnost i temperament.

Kasnije studije ipak ne daju iste rezultate. Jedno istraživanje sprovedeno u SAD, objavljeno početkom devedesetih godina, iznosi potpuno drugačije rezultate. Rezultati ovog istraživanja poručuju da je 70% varijabiliteta u koeficijentu inteligencije određeno genetikom. Kada je reč o osobinama ličnosti, temperametu, interesovanjima i socijalnim stavovima, rezultati ovog istraživanja ukazuju na zaključak da su jednojajčani blizanci jednako međusobno slični, bez obzira da li su rasli zajedno ili su razdvojeni po rođenju.

Ovakav zaključak navodi na razmišljanje o važnosti i ulozi okruženja. Da li različita sredina ima svoj efekat na psihološke karakteristike? Istraživači upozoravaju da uticaj sredine jeste bitan. Vaspitni stil, obrazovanje i različite kulture će svakako ostaviti trag. Takođe, istraživači navode da je najverovatnije objašnjenje da postoji indirektni uticaj genetike na psihološke osobine i to preko uticaja na sredinu blizanaca. Dakle, osobine određene genetikom vršiće uticaj na okruženje blizanaca, a ono će povratno uticati na psihološke karakteristike.

Valja pomenuti i istraživanja koja navode da je vreme razdvajanja blizanaca to što utiče na stepen razlikovanja koeficijenata inteligencije. Na ovu temu rađeno je više istraživanja i većina navodi da što su ranije razdvojeni blizanci, njihovi IQ skorovi će biti sličniji. Pa onda, jesu li radvojeni blizanci slični kao oni koji su živeli zajedno? Jedinstven odgovor još uvek ne postoji. Svakako je i dalje zanimljivo slušati o ponovnom ujedinjenju blizanaca. Neko će možda pustiti suzu, a neki će se slatko nasmejati sličnostima na koje su istraživači nailazili (čekajte da čujete zašto su "sestre koje se kikoću " dobile baš ovaj nadimak).




Pratite nas i na društvenim mrežama

   


 
© 2011 MyDay Interactive