Alkoholizam i pušenje cigareta spadaju u najrasprostranjenije bolesti zavisnosti. U svetu se procenjuje da je duvan odgovoran čak za polovinu smrti! Najveći procenat ljudi koji konzumira alkohol pripada starosnoj grupi između 20 i 34 godine. Čak 10% pušača pripada grupi mladih između 13 i 15 godina, a oko 77% mladih živi sa nekim ko je pušač. Srbija je druga zemlja na svetu po broju moždanih i srčanih udara koji su izazvani pušenjem.

S obzirom na važnost prevencije sklonosti ka zdravstveno-rizičnim ponašanjima, istraživanje „Traženje senzacija i rizična ponašanja u svetlu genetskih i sredinskih činilaca“ je imalo za cilj da ispita koliko sredina, a koliko geni (nasleđe) doprinose objašnjenju sklonosti određenim zdravstveno-rizičnim ponašanjima –konzumiranju cigareta i alkohola. Istraživanje je pokazalo da su navike koje se tiču konzumiranja cigareta čak 75% određene nasleđem. Takođe, pored gena, na zavisnost od konzumiranja cigareta utiče i okruženje koje je specifično za pojedinca (npr. uticaj koji ostvaruju vršnjaci). Drugim rečima, individualna iskustva koje osoba ima, a koja nisu deo zajedničkog porodičnog života, takođe objašnjavaju sklonost ka pušenju.

Konzumiranje cigareta je nasledno čak 76%

Druga istraživanja su pokazala da na započinjanje pušenja cigareta značajan uticaj ostvaruju i porodično okruženje kao i kultura u kojoj se pojedinac nalazi i u kojoj odrasta. Iako je manji doprinos porodičnih prilika u objašnjenju sklonosti ka konzumaciji cigareta, prethodna istraživanja pokazuju da postoje tri načina na koji roditelji mogu uticati na ovakva ponašanja: putem podrške, kontrole i ličnih stavova o ovakvim navikama.

U slučaju konzumiranja alkohola, procenat koji je objašnjen genima je manji u odnosu na konzumiranje cigareta i iznosi 32%. Konzumiranje alkohola se više objašnjava sredinskim uticajima, i to ponovo – specifičnim individulanim iskustvima pojedinaca.

Sredina najviše doprinosi razvoju sklonosti ka zloupotrebi alkohola (68%)

Da li ste znali da većina osoba koje konzumiraju alkohol konzumira i cigarete? Čak 85% alkoholičara su ujedno i pušači! Ovako veliki procenat može ukazivati na delimično zajedničku naslednu osnovu za razvoj ovakvih oblika ponašanja, ali i zajedničke sredinske uslove koji mogu uticati na ispoljavanje obe vrste ponašanja.


Od kojih osobina zavisi sklonost ka rizičnim ponašanjima?


Da bismo razumeli nečije navike, važno je da uzmemo u obzir i njegove osobine ličnosti koje utiču na to koja ponašanja će osoba ispoljiti. Jedna od takvih osobina je i traganje za uzbuđenjima. Ljudi se razlikuju po tome koliko im je uzbuđenje potrebno kako bi bili fizički i mentalno aktivni. Osobina traženje senzacija se ogleda u stalnoj potrebi za novim, intenzivnim uzbuđenjima iz okoline i prihvatanjem rizika u različitim oblastima života (npr. socijalna, pravna, finansijska, fizička...). Osobe kod kojih je ova osobina izražena sklone su nepromišljenoj, impulsivnoj kupovini i uživaju u ekstremnim sportovima. Osetljive su na dosadu, shodno tome su sklone brzoj vožnji, ali i vožnji pod dejstvom alkohola, seksualnim odnosima bez zaštite, kockanju, konzumiranju psihoaktivnih supstanci i različitim kriminalnim radnjama. U pomenutom radu je pokazano da je osobina traženje senzacija pod značajnim uticajem naslednih faktora, tačnije – u rasponu od 50-63%. Pored nasleđa, na formiranje ove osobine utiče i sredina, pre svega specifično okruženje osobe (npr. vršnjaci, interesovanja...).

Ljudi nasleđuju određen nivo uzbuđenja, a ko ima visoko izraženu potrebu za novim, raznolikim iskustvima, ranije počinje da koristi psihoaktivne supstance, koristi ih u većoj meri i time je podložniji razvoju zavisnosti. Ovakve osobe su sklonije intenzivnijoj upotrebi alkohola, ali i imaju veću potrebu za konzumiranjem cigareta, a osim toga, nakon pokušaja prestanka pušenja, često se vraćaju ponovnoj upotrebi cigareta.

U pomenutom istraživanju je ispitivana zajednička genska i sredinska osnova osobine traženje senzacija i sklonosti ka konzumaciji cigareta i alkohola. Rezultati pokazuju da zajednički genski faktori u potpunosti objašnjavaju povezanost traženja senzacija i konzumacije alkohola. S druge strane, konzumiranje cigareta deli zajedničke i genske i sredinske faktore sa osobinom traženje senzacija.

Potreba za uzbuđenjima i novim iskustvima deli zajedničku naslednu osnovu za konzumiranjem cigareta i alkohola

Šta smo saznali?


Sklonost lošim navikama je delom nasledna. Takođe, zajedničku gensku osnovu s ovim navikama ima osobina traženje senzacija. Međutim, pogrešno bi bilo zaključiti da samo od traženja senzacija zavisi i sklonost ka konzumaciji cigareta i alkohola. Ukoliko je traženje senzacija snažno izraženo kod pojedinca, može se smatrati da to predstavlja predispoziciju za određena ponašanja, ali da li će se ona razviti i u kom pravcu, to je već pitanje ostalih činilaca, među kojima su i sredinski. Naime, osobe koje imaju izraženu potrebu za uzbuđenjem mogu zadovoljiti tu potrebu kroz putovanja, umetnost, bavljenje sportom, koncerte i muziku.

Rezultati su pokazali da sredina, takođe, ima značajan uticaj na razvoj i ispoljavanje rizičnih ponašanja, pa stoga postoji i dobra šansa za razvoj preventivnih programa, poput edukacija mladih kako bi se sprečilo npr. preterano konzumiranje alkohola koje može da preraste u alkoholizam. Shodno tome da je uticaj specifične sredine značajan, postoji i opasnost od negativnih posledica takvih uticaja. Društvo bi moglo da umanji takav negativni uticaj nudeći mladima alternative za zadovoljenje potrebe za traženjem uzbuđenja, putem promovisanja zdravog stila života, bavljenja sportom i drugim aktivnostima, društvenog angaživanja i slično, s akcentom na povećanje svesti o negativnim posledicama zdravstveno-rizičnih ponašanja.