Sijamski blizanci

Sijamski blizanci su blizanci čija su tela spojena još tokom razvoja ploda u materici, a tela im mogu biti spojena na različitim mestima (glavi, telu...). Ovaj fenomen se veoma retko javlja i procenjuje se da se javlja jedan slučaj između 50.000 i 100.000 novorođenčadi, s time da je verovatnoća javljanja viša u jugoistočnoj Aziji i Africi, kao i kod ženske dece. Skoro polovina sijamskih blizanaca su mrtvorođeni, manji deo se rađa sa deformacijama koje im onemogućavaju da dugo prežive dok samo oko 25% uspeva da preživi višegodišnji vremenski period. Tačan uzrok ovog fenomena je idalje nepoznat, a različiti naučnici pokušavaju da ga objasne različitim teorijama.

Termin Sijamski blizanci je skovan po najpoznatijem paru Sijamskih blizanaca Changu i Engu Bunkeru - tajlandskoj braći koja su rođena u Sijamu, i slavu su stekli kroz svoje aktivnosti u cirkusu. Sam termin „Sijamski blizanci“ nas može navesti da pomislimo da je ovaj fenomen novijeg porekla, shodno tome da su braća živela u 19. veku. Da to nije slučaj i da ovaj fenomen ima znatno dužu istoriju nego termin Sijamski blizanci, govore nam različita slikovna dela u kojima su zabeleženi ovakvi fenomeni, kao i mitovi i priče koje potiču iz različitih delova sveta. Priče koje su bile ispirisane ovim fenomenom nam na slikovit način prikazuju koliko su ljudi bili s jedne strane uplašeni a sa druge fascinirani takvim fenomenom, kao što nam prikazuje i način na koji spoznaja ovakvog fenomena menja svet osobe koja ga opaža. U jednom od mitova se spominju sestre koje su spojene u donjem nivou leđa, okrenute jedna od druge tako da se nikada ne mogu videti. Ovakva postavka mita nam prikazuje tu promenu poimanja sveta u kojoj je mitotvorac fasciniran mogućnošću sveta u kojoj osobe dele telo i život ali im je nemoguće da pogledaju jedna drugu. Sijamski blizanci nisu uspevali da fasciniraju samo ljude u periodu kada je mit prestavljao dominantan pristup tumačenju sveta, već i u današnje vreme golicaju maštu jednog drugačijeg, objektivnijeg pristupa stvarnosti, nauci.

Pored pitanja uzroka, mogućnost razdvajanje Sijamskih blizanaca je teško i izazovno pitanje za medicinu. Prvo uspešno razdvojeni par Sijamskih blizanaca se dogodio 1689. godine. Prvo uspešno razdvajanje blizanaca koji su bili spojeni u području glave se dogodio tek 1955. godine, dok je zabeleženo da je isti poduhvat 2000. godine trajao 197 sati! Takođe interesantan fenomen za medicinu i psihologiju prestavlja senzorna percepcija. Naime, ako su blizanci spojeni pri glavi, stimulacija tela jednog blizanca može da proizvede senzacije kod drugog blizanca. Ako sama stimulacija dela tela može dovesti do ovakvog fenomena, možemo zamisliti kako psiholozima golica maštu pitanje doživljavanja emocija i izgradje ličnosti kod Sijamskih blizanca. Mogu li spojeni blizanci doživeti tugu i sreću u isto vreme? Sva ova kao i druga pitanja vezana za ovaj fenomen nas dovode i do pitanja svesti. Sijamski blizanci su uneli veliku pometnju, iznenađenja i entuzijazam u izučavanju svesti, kako iz perspektive medicine, tako i iz perspektive psihologije i filozofije.

Sijamski blizanci su redak fenomen koji teško da može ostaviti posmatrača ravnodušnim bilo da izaziva neprijatnost, bilo da izaziva radoznalost i znatižellju. Videli smo da su Sijamski blizanci redefinisali sliku sveta u kojoj pojedinac živi, kako kod naučnika tako i kod ljudi drugačijih pristupa stvarnosti.


PRETHODNI TEKSTOVI

ZAŠTO SU BLIZANCI VAŽNI ZA NAUKU?

BLIZANCI U KRIMINALU

Baba nas stalno meša: problemi sa prepoznavanjem lica

GENI NISU SUDBINA

NASA blizanačka studija

Kad na sceni vidiš duplo

Daljina koja (ne) razdvaja



Pratite nas i na društvenim mrežama

   


 
© 2011 MyDay Interactive