Blizanci, kao fenomen, predstavljaju predmet ljudske fascinacije više od 20 vekova. Posledično, ovaj fenomen je ostavio dubok trag i uticaj na različite kulture, u različitim vremenima. Blizanci su često bili viđeni kao spona između ovog i duhovnog sveta, bili su obožavani kao bogovi ali takođe i progonjeni kao veštice. Fenomen blizanaca ostavlja traga u kulturi, istoriji, umetnosti, i nauci još od antičkih vremena i mitova, pa sve do savremenih bihejvioralno-genetičkih studija.

Počevši od drevnih civilizacija i mitologija, blizanci su smatrani predstavnicima dualističke prirode univerzuma, borbe između dobra i zla. U grčkoj mitologiji, bogovi Apolon i Artemis, koji su bili blizanci, su upravljali suncem i mesecom. Legenda iz stare Persije govori o dobrom duhu Spenta Mainiu, koji je u večitoj borbi sa svojim zlim blizancem Angrom Mainiu. Zasigurno, možda i najpoznatiji blizanci u mitologiji za koju svi znaju jesu blizanci Romul i Rem, sinovi boga Marsa i Ree Silvie, iz rimske mitologije, prema kojoj je Romulu bilo suđeno da sagradi Rim i koji je u naletu sujete ubio svog brata Rema.

Kada pođemo dalje kroz istoriju, u Kini „Hehe Erksian“, što se prevodi kao smešni blizanci, su taoistički (drevna kineska filozofska i religijska tradicija) besmrtnici koji simbolizuju radost i harmoniju. Oni i dalje igraju važnu ulogu na kineskim svadbama gde se smatra da donose sreću. Iako je njihovo poreklo prikriveno misterijom, pretpostavlja se da su blizanci stvarno postojali i da su bili iz dinastije Tanga.

Sa Kine, dolazimo do Afrike, tačnije zapadne Afrike, gde je incidenca blizanaca četiri puta veća od globalnog proseka. Stoga, blizanci imaju značajnu ulogu u mnogim kulturama u Africi. Narodi Yoruda u Nigeriji smatraju da su blizanci duhovna deca koja su najbliža natprirodnom svetu. Samim tim mogu doneti veliko dobro ili veliko zlo svojim porodicama. Prvorođeni blizanac se naziva Taivo, što znači ,,imati prvi ukus sveta’’, dok se drugorođeni blizanac naziva Kehinde što znači ,,dolazeći posle prvog’’. Za njih se smatra kako dele delove natprirodne veze.

Kako dolazimo do Evrope, polako se sve više zastupljuje negativniji pogled prema blizancima. U ranoj modernoj Evropi umetnici i dramski pisci, kao što je Šekspir, blizance koriste u svrhu komedije i izvrgavanju ruglu. Ovaj trend se nastavlja zbog pojave sijamskih blizanaca koji su zbog svog izgleda obeležavani kao ,,monstruozni porođaji’’ u srednjevekovnoj Evropi. Smatrani su kao znaci đavola i kazne za greh koji je stigao zbog bavljenja veštičarenjem. Izuzeci od negativnog pogleda javnosti bili su blizanci Čang i Eng Bunker koji su rođeni u malom tajlandskom selu. Nakon što su otputovali u Ameriku, postali su deo pozorišne trupe i uspeli da ostvare normalan i porodičan život. Tamo je formulisan termin Sijamski blizanci, koji se zadržao do danas.

Razvitak nauke početkom 19 veka dovodi do veće zainteresovanosti za proučavanje blizanaca. Naučnik Frensis Galton, objavio je uticajan rad pod nazivom ,,Istorija blizanaca’’ gde je ispitivao faktore koje utiču na fizički i psihički razvoj. U ovom periodu dolazi do razvoja mišljenja u kome se blizanci posmatraju kao dve zasebne individue, sa svojstvenim psihičkim karakteristikama i ličnosti.

Duhovna, psihološka i biološka opsesija blizancima, koja je bila prisutna kroz istoriju, sada je zamenjena nijansiranim razumevanjem njih kao pojedinaca, ne toliko različitih od ostalih ljudi.