Blizanci različitog pola, koji čine trećinu blizanačke populacije, su svakako dizigotni. Određivanje zigotnosti kod blizanaca koji su istog pola može biti problematičnije. Dijagnoza se obično daje po rođenju na osnovu ispitivanja placente (posteljice) i fetalne membrane. Ukoliko postoji samo jedna placenta, par je monozigotni. Ukoliko je par dizigotni, svaki blizanac će imati sopstvenu placentu, spoljašnju membranu (chorion) i unutrašnju membranu (amnion) (slika A). Ovo je takođe slučaj kod jedne trećine monozigotnih blizanaca, tako da pojava dve placente i dva seta membrana ne omogućava definitivnu procenu tipa blizanaca.

Monozigotni blizanci mogu se kategorisati u četiri grupe, u zavisnosti od perioda u kom je podeljen embrion. Ukoliko je podela embriona nastala u prvih pet dana posle začeća, pojaviće se dve placente, dva horiona i dva amniona (slika A). Ukoliko do podele dođe između šestog i desetog dana, onda će postojati jedna placenta, jedan horion i dva amniona (slika C). Oko 64% MZ blizanaca pripadaju ovoj grupi. Ukoliko se embrion podeli u periodu između desetog i četrnaestog dana, rezultat je da će blizanci deliti jednu placentu, jedan horion i jedan amnion (slika D). Ovaj tip se ređe javlja, u njega spada svega 4% monozigotnih blizanaca. Ukoliko podela embriona nastupi posle 14. dana, postoji visok rizik da podela ne bude potpuna, odnosno da blizanci budu spojeni, ili, kako se obično zovu, "sijamski".

Oko 30% istopolnih blizanaca će biti monozigotni blizanci, kao rezultat podele embriona posle šestog dana začeća. Ovi parovi će biti monohorionski (monochorionic), jer dele jednu placentu i jedan horion. Monohorionski blizanci imaju povećan akušerski rizik od komplikacije označene kao "Sindrom transfuzije s jednog blizanca na drugog" (Twin-to-Twin Transfusion Syndrome - TTS). Ovo je životno ugrožavajući prenatalni uslov za oba blizanca, u kojem abnormalni, nepravilno razvijeni krvni sistem kreira nebalansirani protok krvi, koja prelazi iz jednog blizanca u drugog. Blizanac "koji prima" raste mnogo brže zbog viška krvi koji dobija i može razviti značajne kardiovaskularne probleme. Blizanac "koji donira" prima mnogo manje krvi i hrane, tako da ostaje manji, nerazvijeniji i može razviti težak oblik anemije.

DNK metode ispitivanja su siguran način da se utvrdi zigotnost blizanaca. Uzorci krvi ili drugi fizički uzorci, kao što su oni uzeti sa ćelija obraza ili placente, mogu biti testirani nizom genskih markera. Tada se traže poklapanja i razlike između uzoraka i rezultati testa se obično prikazuju kao verovatnoća da je blizanački par monozigotni ili dizigotni. Trenutno, DNK testovi zigotnosti su specijalistički i skupi. Ukoliko želite više da saznate o ovom testiranju, kontaktirajte Registar blizanaca i raspitajte se o načinu na koji se vrše ove analize.

Istraživanja pokazuju da je u većini slučajeva (oko 95%) moguće reći da li je u pitanju monozigotni ili dizigotni par blizanaca jednostavnim poređenjem po sličnostima u boji očiju i kose, građi tela i crtama lica, tokom njihovog odrastanja. Roditelji i vrlo bliski prijatelji i članovi porodice će primetiti nijanse po kojima se blizanci razlikuju, ali ukoliko ih nastavnici i drugovi ne razlikuju, onda su verovatno u pitanju monozigotni blizanci.