Proučavanje blizanaca omogućava naučnicima da saznaju više o tome kako životna sredina osobe (način života, ishrana, porodica, vršnjaci, roditeljsko ponašanje) i nasledni faktori (DNK), imaju uticaj na nastanak i razvoj bazičnih osobina ličnosti i intelektualnih sposobnosti, ali i različitih bolesti i stanja. Bez blizanca, ovaj tip istraživanja bilo bi skoro nemoguće sprovesti. Informacije dobijene iz ovakvih istraživanja mogu biti korisne za poboljšanje prevencije, dijagnostike i lečenja mnogih zdravstvenih problema.

Zašto su blizanci dragoceni za nauku?

Monozigotni blizanci dele sav nasledni materijal, te se razlike među njima mogu pripisati faktorima njihovog okruženja. Dizigotni blizanci, s druge strane, dele samo polovinu naslednog materijala, ali, kao i monozigotni, odrastaju u sličnoj životnoj sredini. Mnoge razlike između dizigotnih blizanaca mogu se pripisati razlikama u njihovim genima. Upoređivanjem razlika i sličnosti između monozigotnih i dizigotnih blizanaca, naučnici su u stanju da utvrde koliko određeni sredinski i nasledni faktori utiču na procese adaptacije.