Blizanci su braća ili sestre koji se rađaju iz iste trudnoće, i mogu da nastanu na dva načina:

1.Kod jednojajčanih blizanaca (monozigotni blizanci) oplođena jajna ćelija se vrlo rano podeli na dva dela. Iz svakog od tih delova se zatim razvija po jedan blizanac. Obzirom da su nastali od iste oplođene jajne ćelije, oni su genetski identični, i uvek istog pola.

2. Kod dvojajčanih blizanaca (dizigotni blizanci) u telu majke se oplođuju dve zasebne jajne ćelije. Dvojajčani blizanci ne moraju biti istog pola, i u stvari su kao i sva braća i sestre, samo što su se rodili iz iste trudnoće. Iz ovih razloga su studije blizanaca neizostavan metod istraživanja u genetici ponašanja i srodnim disciplinama, od biologije do psihologije. Studije blizanaca nam otkrivaju značaj uticaja sredine i gena na osobine ličnosti, fizičke osobine, fizička oboljenja (npr. kratkovidost) i mentalne poremećaje (npr. šizofrenija). Blizanačke studije porede sličnosti jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca. U slučaju da su, posmatrajući određenu karakteristiku, jednojajčani blizanci značajno sličniji od dvojajčanih, to pokazuje da je genetska osnova glavni faktor u pojavi te karakteristike. Npr. ako se poređenjem jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca pokaže da jednojajčani češće imaju istu boju kose nego dvojajčani, onda možemo tvrditi da su geni glavni faktor u određenju boje kose.

Još u antičkim vremenima je prepoznata sličnost blizanaca, iako nije bila poznata genetska osnova te sličnosti. Hipokrat je pojavu sličnih bolesti kod blizanaca povezivao sa zajedničkim uslovima odrastanja i života. Ni prvi naučnici koji su se bavili blizancima u XX veku nisu znali za osnovne zakone nasleđivanja osobina, kao ni za razliku između jedno- i dvojajčanih blizanaca. Tek posle I svetskog rata su otkrivene zakonitosti koje upravljaju pojavom ovih razlika. Tokom drugog svetskog rata, došlo je do značajnih otkrića korišćenjem ove metode, ali nažalost na nehuman način, zloupotrebom nauke i ljudi za vreme nacističkog režima Nemačke. Tim tih istraživača predvodio je Jozef Mengele, a nakon te etičke katastrofe naučna zajednica se maksimalno zalaže za poštovanje svih etičkih principa pri svakom naučnom istraživanju, uključujući i studije blizanaca.

Razvojem genetike i molekularne biologije studije blizanaca dobijaju na velikom značaju u drugoj polovini XX veka. Usled značaja koji su zadobili, studije blizanaca postaju sve češće, čime dolazi do velikog broja značajnih naučnih otkrića. Koristeći podatke iz registra blizanaca, naučnici su pokazali da postoji genetski razlog za pojavu brojnih svakodnevnih bolesti, kao što su: osteoartritis (zapaljenja kostiju i zglobova), katarakta (zamućenje očnog sočiva), pa čak i bol u leđima, anoreksija, gojaznost, ali i različitih vrsta raka.

Uporedo sa medicinskim i fiziološkim istraživanja, upotrebom blizanačkih studija je utvrđivan stepen genetske osnove psiholoških karakteristika, poput inteligencije i pojedinih osobina ličnosti. Ustanovljeno je da kod psiholoških karakteristika genetska osnova nikad ne deluje sama, već zajedno sa uslovima sredine oblikuje tu karakteristiku. Tako je pokazano da u sredinama gde je pojedinac slobodniji da bira svoj način života, gde ga društvo manje usmerava pri izboru profesije, školovanja, partnerskog statusa i slično, ponašanje više zavisi od genetske osnove nego od sredine, i obrnuto.

Danas, ova metoda se koristi i van granica naše planete, poređenjem brojnih medicinskih i fizioloških osobina astronauta Skota Kelija i njegovog brata blizanca Marka Kelija. Cilj je utvrđivanje razlika njihovih karakteristika nakon Skotovog rekordnog boravka u svemiru, zarad povećanja bezbednosti produženog boravka budućih astronauta van naše planete.

Blizanci su neizostavan deo naučnog metoda, bez kojih mnoga istraživanja u različitim naučnim disciplinama ne bi bila moguća. Bez uključivanja blizanaca u naučna istraživanja mnoga značajna otkrića ne bi bila postignuta. Studije blizanaca nam otvaraju puteve ka različitim zaključcima, koji su bitni kako za nauku i bolje razumevanje čoveka, kao i za poboljšanje svakodnevnog života ljudi.