Braća Madden, Ibeyi, Jedward, braća Gibb... Braća Teofilović, sestre Gobović, Dejan i Saša Matić... Za slučaj da vam imena nisu poznata, u pitanju su muzičari. I svi su, sigurno pogađate, blizanci! Blizanci su sami po sebi zanimljivi, ali blizanci u svetu zabave izazivaju posebnu vrstu oduševljenja. Bili oni glumci, modeli, pisci ili muzičari, uvek privlače pažnju, ali i izazivaju brojna pitanja. Da li su roditelji za ovo odgovorni? Da li je njihovo okruženje takvo da ih je "poguralo" ka istoj profesiji? Ili je u pitanju genetika?

Za početak, trebalo bi pomenuti da nisu svi navedeni muzičari monozigotni blizanci. Dakle, kao i neblizanački siblinzi, dele 50% genetskog materijala. No, poznato nam je da ima i situacija da siblinzi, ili čak čitave porodice, ispoljavaju iste talente i bave se istim profesijama. Već pomenuta braća Gibb sa svojim bratom osnovali su grupu Bee Gees. Stoga pitanje ostaje - da li genetika ima uticaja na pojavu i razvoj muzičkog talenta?

Naučna istraživanja pokušala su da daju odgovor na ovo pitanje. Još osamdesetih godina par autora pokušalo je da utvrdi ne samo uticaj genetike, već i uticaj tzv. deljene sredine na razvoj muzičkih sposobnosti. Pod deljenom sredinom podrazumeva se okruženje blizanaca koje im je zajedničko - svi doživljaji, događaji koji se odigravaju u njihovoj sredini, ali i vaspitni stil roditelja i drugi socijalni činioci. Navedeno istraživanje došlo je do zaključka da je doprinos genetskog faktora značajan i kod monozigotnih i dizigotnih blizanaca. Kod monozigotnih je nešto veći - istraživanje pokazuje povezanost većeg intenziteta. Međutim, zanimljiv zaključak istraživanja je da, bez obzira na visoku povezanost genetskog materijala i muzičkog talenta, uticaj sredine igra značajniju ulogu. Upravo deljena porodična sredina se pokazala kao najznačajniji faktor ispoljavanja i razvijanja muzičkih sposobnosti i kod monozigotnih i kod dizigotnih blizanaca.

Drugo istraživanje koje je uradila grupa autora pre par godina primarno je ispitivalo uticaj vežbanja na razvoj muzičke sposobnosti blizanaca. Istraživanje je sprovedeno u Švedskoj i došlo je do zaključka da genetske varijacije utiču kako na muzičku sposobnost, tako i na sklonost ka vežbanju.

Više istraživanja na ovu temu nažalost ne postoji. Ispitivane su druge sposobnosti, poput intelektualnih (no, ne zaboravimo da ima teoretičara po kojima su muzičke sposobnosti samo jedna vrsta intelektualnih sposobnosti). Pojedina istraživanja došla su do zaključka da se i do 70% razlika u intelektualnim sposobnostima može pripisati genetskom faktoru. Vrlo zanimljiv podatak je i da monozigotni blizanci koji su odrastali odvojeno, beleže slične rezultate na testovima inteligencije.

Iz svega navedenog može se zaključiti da je genetika važna, no, uticaj sredine se ne može odbaciti. Biografije poznatih i uspešnih muzičara nas podsećaju da su oni od najranijeg detinjstva bili izlagani kvalitetnoj muzici, kao i da je doprinos roditelja, a kasnije i mentora, od ogromne važnosti.

Šta god da je razlog, kada su u pitanju kvalitetni muzičari ne smeta nam da na sceni vidimo duplo, zar ne?